Principi ekoturizma


Ekoturizam je bio u početku samo ideja a ne disciplina, pa su ga mnoga preduzeća i vlade razvijali bez razumevanja njegovih osnovnih principa. Ustanovljavanje međunarodno i nacionalno prihvaćenih principa, smernica, kao i postupaka certifikacije počelo je da bude primenjivano tokom 1990-ih godina, ali skromnim tempom, jer ovaj proces uključuje učesnike iz mnogih regiona, struka i obrazovanja. Svaki region pod uticajem ekoturizma treba da razvije svoje sopstvene principe, smernice i postupke certifikacije zasnovane na već dostupnim međunarodnim materijalima.

 

Međunarodno društvo za ekoturizam (International Ecotourism Society) pratilo je rezultate sastanaka učesnika u razvoju ekoturizma počev od 1991. godine da bi uobličilo set principa, koji je prihvaćen od strane većeg broja nevladinih organizacija, preduzeća, vlada, naučnih ustanova i lokalnih zajednica.

 

 

Principi ekoturizma:

 

  • minimiziranje negativnih uticaja na prirodu i kulturu koji mogu naneti štetu destinaciji,
  • obrazovanje putnika o važnosti zaštite,
  • naglašavanje značaja odgovornog poslovanja, koje deluje u saradnji sa lokalnim organima vlasti i sa stanovništvom u cilju zadovoljavanja lokalnih potreba i stvaranja koristi od zaštite,
  • direktni prihodi od zaštite i upravljanja prirodnim i zaštićenim oblastima,
  • naglašavanje potrebe za stvaranjem regionalnih turističkih planova zona i za planovima upravljanja posetama namenjenim i regionima i oblastima prirode za koje je odlučeno da postanu ekodestinacije,
  • naglašavanje upotrebe osnovnih environmentalnih i društvenih studija kao i dugoročnih programa nadgledanja, da bi se procenili i minimizirali uticaji,
  • težnja za maksimiziranjem ekonomskih koristi za zemlju domaćina, lokalno preduzetništvo i zajednice, naročito za stanovništvo koje živi u i oko prirodnih i zaštićenih oblasti,
  • težnja da se obezbedi da razvoj turizma ne prevazilazi društvene i environmentalne granice prihvatljivih promena određenih od strane istraživača u saradnji sa lokalnim stanovništvom,
  • Oslanjanje na infrastrukturu koja je razvijana u skladu sa životnom sredinom, minimiziranje upotrebe fosilnih goriva, očuvanje lokalnog biljnog i divljeg životinjskog sveta i uklapanje u prirodno i kulturno okruženje.

 

Prema: Megan Epler Wood, Ekoturizam – principi, postupci i politike za održivost, CenORT, Beograd, 2002.

cenort