Seoski turizam

Osnovni zaključci


Međunarodna konferencija (Workshop) o seoskom turizmu je održana od 2-3. juna 2004. godine u Rigi, Letonija, okupivši 260 učesnika iz 30 zemalja Evrope i Azije.

 

Konferenciju je organizovalo Letonsko udruženje seoskog turizma – “Lauku ceļotājs” pod pokroviteljstvom Evropske federacije za seoski turizam – EuroGites i Svetske turističke organizacije – WTO, uz podršku Ministarstva privrede Republike Letonije i programa Evropske Unije – LIFE, PHARE i Leonardo da Vinci.

 

Zasedanja konferencije su bila posvećena temama Kvaliteta, Obučavanja, Životne sredine i Informacione tehnologije. Zasedanja su dovela do sledećih zaključaka:

 

 

1. Sednica o kvalitetu: "Lokalna tradicija mora biti sačuvana, ali bez insekata u krevetu!"

 

Još uvek postoji opšta zabrinutost da standardi kvaliteta brišu individualnost proizvoda seoskog turizma. Takođe se priznaje da kupci žele da iskuse nešto drugačije a da u isto vreme dobiju garancije o minimalnim standardima komfora. Zbog toga dobar system kvaliteta:

 

  • se zasniva na potrebama potrošača
  • garantuje minimum međunarodno prihvaćenih standarda
  • štiti, kao bogatstvo, individualne karakteristike proizvoda seoskog turizma
  • uključuje kriterijume životne sredine
  • štiti seoski turizam da ne postane masovni proizvod

 

Sistem kvaliteta u seoskom turizmu mora ići uporedo sa pouzdanim i objašnjivim opisom proizvoda da bi se obezbedilo fizičko i emocionalno blagostanje potrošača i isporučilo “nezaboravno iskustvo”, ispunjavajući ovaj kliše različitim pozitivnim sadržajima u svakoj destinaciji. To može biti postignuto na osnovu saglasnosti o minimalnim standardima kvaliteta koji bi bili prihvaćeni u Evropi.

 

 

2. Sednica o obučavanju: “Obučavanje se ne odnosi na davanje uputstava. Odnosi se na proširivanje vizije”

 

Ljudski resursi su jedno od osnovnih bogatstava seoskog turizma. Obrazovani i dobro obučeni preduzetnici u seoskom turizmu doprinose kvalitetu i kulturnoj raznovrsnosti proizvoda. Sledeći činioci predstavljaju prepreke obučavanju preduzetnika u seoskom turizmu:

  • nedostatak vremena
  • nedostatak motivacije
  • nedostatak tehničkih mogućnosti i znanja za korišćenje informacione tehnologije u obučavanju u seoskim uslovima
  • troškovi prilagođavanja međunarodno raspoloživih materijala

Postoji izazov da se omogući obučavanje preduzetnicima u seoskom turizmu u takvom obliku i na takav način koji će zahtevati od njih minimum vremena i ulaganja i koji će biti praktičan i rezultirati prepoznatljivim koristima za njihovo poslovanje.

 

 

3. Zasedanje o životnoj sredini: “Da li se isplati platiti za priznanje?”

 

Eko-oznake su trenutno u fazi kada postojeća raznolikost i broj eko-oznaka prete da diskredituju eko-označavanje, kao takvo, u međunarodnom kontekstu.

 

Postoje napori da se eko-označavanje harmonizuje i pojednostavi, međutim proces je nedavno počeo i rezultati neće biti trenutni.

 

Kombinacija sledećih ključnih činilaca može obezbediti da eko-označavanje služi svrsi održivog razvoja:

 

  • harmonizacija/kooperacija između nacionalnih eko-oznaka, eko-oznaka Evropske Unije i inicijativa više nacija,
  • koncept održivog razvoja podržan politikom Vlade,
  • obezbeđena sredstva za eko-označavanje,
  • održivost institucija za eko-označavanje,
  • priznavanje eko-oznaka od strane preduzetnika u seoskom turizmu i turista, što mora biti osigurano odgovarajućim marketingom i promocijom,
  • uspešna komercijalizacija proizvoda sa eko-oznakom u cilju obezbeđivanja njihove pristupačnosti na tržištu u skladu sa tekućom prihvaćenom tražnjom.

 

 

4. Sednica o informacionim tehnologijama: “Život je moguć bez informacionih tehnologija i Interneta…. ali oni čine većinu procesa bržim, jevtinijim i savremenim”

 

Važnost informacionih tehnologija i Interneta je evidentna i od strategijske je važnosti.

 

Odgovarajuća sredstva i sistemi su u principu raspoloživi u okviru različitih platformi (zatvoreni licencirani sistemi ili otvoreni izvori – open sorce). Njihova stvarna prihvaćenost od strane tržišta (preduzetnika i klijenata) zaostaje za terorijskom raspoloživošću.

 

Kratkoročna aktivnost treba, zbog toga, da bude usredsređena na:

 

  • komplementarne aktivnosti koje povećavaju praktično poverenje u proizvode seoskog turizma koji se nude on-line,
  • poboljšanje sposobnosti i želje preduzetnika da koriste informacione tehnologije i Internet za svoje svakodnevno poslovanje,
  • uključivanje podrške turističkoj privredi (posredništvo) u okviru projekata.
cenort