I evropski kongres o seoskom turizmu

Seoski turizam

I evropski kongres o seoskom turizmu

I evropski kongres o seoskom turizmu organizovala je Evropska federacija za seoski turizam (EuroGites). Održan je u Haenu, Andaluzija, Španija od 3-5. oktobra 2003. godine. Na Kongresu su predstavljeni potencijali i karakteristike razvoja seoskog turizma 23 evropske zemlje, uključujući i Srbiju. Učesnici Kongresa iz 35 evropskih zemalja složilo se oko sledećih zaključaka:

Nakon dva i po dana plenarnih zasedanja i zasedanja po radnim grupama, 390 registrovanih učesnika iz 35 zemalja Evrope koji predstavljaju organizacije koje se bave pružanjem usluga u seoskom turizmu, na I evropskom kongresu o seoskom turizmu organizovanom od strane Evropske federacije seoskog turizma i održanom od petka 3. oktobra do nedelje 5. oktobra 2003. godine, u Haenu (Andaluzija/Španija), saglasili su se o sledećim

Zaključcima:

Seoski turizam je značajan segment evropskog turizma

Ovo se odražava u impresivnom broju od 200.000 poznatih registrovanih pružalaca usluga u seokom turizmu Evrope. Oni nude više od 2.000.000 ležaja – to je jedan i po puta više od kapaciteta cele Španije, druge po važnosti turističke destinacije u Evropi. Kada bi bio poznat stvarni ukupan broj pružalaca usluga i kapaciteta u ovom sektoru, ova brojka bi bila znatno viša.

Seoski turizam je veoma značajan za privredu u seoskim područjima Evrope

Smanjenje tradicionalnih subvencija za poljoprivredu čini da seoski turizam postaje sve važniji kao ključni oblik diverzifikacije koji podržava ekonomski održive seoske zajednice. Procenjuje se da smeštaj na farmama, u privatnim seoskim kućama i u malim porodičnim pansionima i hotelima privlači direktnu godišnju turističku potrošnju od oko 12 milijardi evra. Uključujući lokalno dodatu vrednost i multiplikativne efekte, taj iznos dostiže 26 milijardi
evra u korist evropske seoske privrede. Broj direktno i indirektno zaposlenih se procenjuje na 500.000. Ukoliko se uključe dnevne posete i činjenica da se stvarna ponuda procenjuje na više od dvostrukog iznosa zvanično registrovanih veličina, ukupan uticaj seoskog turizma u evropskim seoskim područjima verovatno premašuje 65 milijardi evra – to je jednako društvenom bruto proizvodu zemlje kao što je Mađarska sa 10.000.000 stanovnika ili dvostruko više u odnosu na turističke prihode Francuske.

Seoski turizam uspostavlja trendove

Tržišni trendovi kreću se u korist seoskog turizma, što potvrđuju procene Svetske turističke organizacije. Tražnja u poslednjih petnaest godina pokazuje jasan rast. Najveće stope godišnjeg povećanja od oko 25% su zabeležene u nekim od zemalja južne i istočne Evrope. Opšte promene turističke tražnje i ponašanja idu evidentno u korist seoskog turističkog proizvoda. Međunarodna tražnja je već važnija nego domaće tržište za neke turističke destinacije. Skorašnja rasprava o održivosti nije ništa novo za seoski turizam – pružaoci usluga u seoskom turizmu se ponašaju u skladu sa tim već mnogo godina, zato što se održivost nalazi u osnovi filozofije našeg proizvoda.

Seoski turizam je dobro organizovan

Da bi poboljšali svoje pozicije u odnosu na partnere iz javnog i privatnog sektora, pružaoci usluga u seoskom turizmu nastupaju zajednički. Zasnivajući svoje delovanje na konceptu zajednice i asocijacija, lokalni i regionalni predstavnici i strukture sa različitim učešćem prekrivaju celu Evropu. Uprkos svojoj otežanoj ekonomskoj održivosti, nacionalne federacije postoje u mnogim zemljama što vodi bez ograničenja ka Evropskoj federaciji EuroGites. Komunikacija, povezivanje i bilateralna i multilateralna saradnja se u velikoj meri koriste kao najefikasniji način ispunjavanja zajedničkih potreba i rešavanja zajedničkih problema. To čini seoski turizam jednim od najbolje struktuiranih sektora evropskog turizma.

Seoski turizam je nezavisan

Pružaoci usluga shvataju da su sami odgovorni i sposobni da definišu svoje potrebe i da kontrolišu korisne usluge. Primeri iz cele Evrope dokazuju održivost nezavisnih poslovnih organizacija u seoskom turizmu ukoliko su one zasnovane na profesionalnom pristupu i upravljanju. Njima su poznate stvarne potrebe, pouzdane su kao politički predstavnici i mogu pružiti vrhunske usluge svojim članicama. Javna finansijska i tehnička podrška ovim organizacijama je opravdana i potrebna jer one ubrzavaju ekonomsku održivost i emancipaciju seoskih regiona, kao što je definisano strategijama seoskog razvoja EU. Ali rezultat ne sme biti zavisnost od subvencija, kontrola, manipulacija ili mešanje u privatne aktivnosti. Zajedničko pokrivanje operativnih zadataka i akcija između javnog i privatnog sektora dokazalo je da je veoma korisno za obe strane i da treba da bude pojačano.

Seoski turizam ima zajedničke potrebe

Globalizacijom i evropskim integracionim procesima, potrebe i problemi seoskog turizma su sve sličniji u celoj Evropi. Sledeće oblasti su definisane na Kongresu kao prioritetne za akcije u bliskoj budućnosti:

1. Zakonske osnove i poreski propisi

Zakonska regulativa seoskog turizma znatno se razlikuje od zemlje do zemlje, stvarajući bitne i snažne efekte u odnosu na konkurentnost. Tamo gde propisi podržavaju delovanje komplementarnih i mikro pružalaca usluga, zapažen je i najveći broj kvalitetnih inicijativa u seoskom turizmu, manje problema sa neregistrovanom ponudom i najkonkurentnije cene. Tamo gde takvi propisi još ne postoje, odgovorni moraju biti ubeđeni, na osnovu empirijskih dokaza i konkretnih predloga, u dugoročnu održivost promena.

2. Proizvod i kriterijumi kvaliteta

U većini zemalja danas postoje oblici obezbeđivanja dokaza o kvalitetu, dok na međunarodnom tržištu još uvek nedostaje zajednički izražen imidž seoskog turizma kao pouzdanog, samoodrživog, jednostavnog za kupovinu i sa dogovorenim minimumom standarda kvaliteta. Regionalna i nacionalna posebnost je jedan od glavnih resursa seoskog turizma ali je ona kompatibilna sa jedinstvenom terminologijom i kriterijumima kvaliteta opreme i usluga. Prvi obavezni korak je prihvatanje postojećih sistema klasifikacije kvaliteta koji se mogu primeniti na sve nivoe postojeće ponude. Nakon toga treba da budu ustanovljena područja kvaliteta za celu Evropu, usmerena prema potrebama potrošača, što bi obezbedilo transparentnost kroz benčmarking. Konačno, cilj je stvaranje Evropske marke za seoski turizam u cilju jakog i jedinstvenog marketinga.

3. Nove tehnologije

Internet i komunikacione tehnologije obezbeđuju izvrsne mogućnosti za seoski turizam u oblasti promocije i komunikacija omogućujući prevazilaženje istorijske izolacije poslova i zajednica na selu. Predložena je opšteevropska komunikaciona platforma na internetu za sve učesnike u seoskom turizmu. Kontrola ispravnih i ažuririranih informacija je ključna, lokalne i regionalne asocijacije su najbolje pozicionirane da preuzmu ovu odgovornost jer im je poznat sopstveni proizvod. Aplikacije, kao što je on-line rezervisanje, su već raspoložive, ali njihovo efikasno korišćenje zahteva bolje osposobljavanje pružalaca usluga, odgovarajuća jednostavna sredstva, prihvatljive troškove, prilagođavanje lokalnim potrebama, pokrivenost seoskih oblasti potrebnom infrastrukturom za informacione tehnologije.

4. Održivost i uspeh inicijativa u seoskom turizmu

Profesionalno lobiranje od strane asocijacija pružalaca usluga sa stalnom i stabilnom strukturom je ključno za uspostavljanje opšteg okvira za pravne politike i politike podrške. Koristi izražene kroz predstavljanje i ekonomiju obima su mnogo veće nego pretpostavljeno nestajanje individualnosti ili finansijski troškovi doprinosa njihovoj održivosti. Uspešni pružaoci usluga usmeravaju svoj proizvod na ono za šta turisti zaista žele da plate. Filozofija seoskog turizma (ljudske vrednosti i kulturni identitet) je veoma bitna, ali mora biti kombinovana sa profesionalizmom i poslovnim pristupom da bi bila uspešna.

5. Ljudski resursi

Oni su temelj uspeha u seoskom turizmu. Ljudske vrednosti i stavovi su osnova za to, ali je stručna obuka potrebna kako bi se povećala sposobnost da zadovolje potrošače sa rastućim zahtevima. Većina organizacija seoskog turizma već ima lokalno iskustvo u ovoj oblasti, sada treba obezbediti međunarodnu koordinaciju i harmonizovan nastavni plan. To se posebno odnosi na poboljšavanje razmevanja između kultura, kako pružalaca usluga tako i potrošača, kako bi se kombinovala zaštita lokalnog kulturnog identiteta sa nivoom usluga koji odgovara međunarodnim potrošačima.

6. Životna sredina

Proizvod seoskog turizma je u bliskoj vezi sa prirodnom okolinom i vrednostima životne sredine, što čini osnovni resurs u privlačenju inicijalne pažnje ka destinaciji. Zelene oznake i koncepti upravljanja životnom sredinom ne samo da doprinose poboljšavanju opšte održivosti inicijativa u okviru kojih se primenjuju, već obezbeđuju i važnu različitu vrednost koju opažaju potrošači.

Održivi razvoj seoskog turizma je neophodan Evropi Potreban je zbog diverzifikacije seoske privrede i preživljavanja njihovih veoma svojstvenih kulturnih i environmentalnih vrednosti. Potreban je jer se na tržištu sve više traži ova vrsta ličnog, individualnog i nestandardizovanog turističkog proizvoda. U osetljivom seoskom okruženju održive su samo njegove inicijative malog obima koje ne podržavaju masovni turizam. I, na kraju, potreban je i turističkoj privredi kao celini: opšti imidž i kvalitet proizvoda koji se nudi u mnogim destinacijama Evrope stvaraju i o njemu se staraju smeštajni objekti seoskog turizma i drugi mali pružaoci usluga.