Seoski turizam u Evropi: “Iskustva i perspektive”


UVOD

 

Ovaj dokument prezentuje zaključke proistekle iz Seminara o seoskom turizmu. Seminar “Seoski turizam u Evropi: Iskustva i perspektive” organizovala je Svetska turistička organizacija (World Tourism Organization – WTO). Održan je tokom dva dana, 24. i 25. juna 2002. godine u Kongresnom centru “Sava” u Beogradu. Učesnici Seminara su bili pojedinci iz zemalja centralne i istočne Evrope koji se bave turizmom. Zadatak Seminara je bio da pruži učesnicima priliku da steknu uvid u trenutne trendove i razvoj seoskog turizma u zapadnoj Evropi i da razmene i podele viđenja sopstvenih iskustava u oblasti seoskog tuirzma u centralnoj  i istočnoj Evropi. Sledeći zadatak bio je da se učesnicima obezbedi uvid u moguće izvore podrške za seoski turizam.

 

Imajući u vidu uspeh Seminara “Seoski turizam u Evropi: Iskustva i perspektive”, Svetska turistička organizacija namerava da organizuje 2003. godine nastavak ovog Seminara

 

 

1. CILJEVI I ZADACI

 

Postignuta je saglasnost da su ključni zadaci razvoja seoskog turizma sledeći:

  • Ekonomija: Seoski turizam daje mogućnost za stvaranje prihoda i otvaranja radnih mesta. Zbog toga je to aktivnost koja može pomoći da se omoguće dodatne ekonomske aktivnosti, uz zamenu tradicionalnih seoskih aktivnosti koje su sada u opadanju (npr. poljoprivreda), i na taj način smanji odliv seoskog stanovništva.
  • Zaštita životne sredine: Životna sredina je od suštinskog značaja za seoski turizam. Odgovarajuća zakonska regulativa, uravnotežen pristup planiranju i usvajanje pristupa zasnovanog na najboljim iskustavima iz prakse u vodjenju preduzeća seoskog turizma suštinski su u obezbeđivanju da životna sredina bude zaštićena.
  • Zakonski okvir: Ustanovljavanje zakonske regulative i odgovarajućih zakona je neophodan preduslov za uspešan seoski turizam. Neophodna je podrška i uključivanje jednog broja vladinih organa.
  • Kvalitet života: Kretanje posetilaca ka seoskim oblastima može pomoći održavanju vitalnosti postojećih usluga (npr. prodavnice itd.), čime se doprinosi ukupnom kvalitetu života u zajednici domaćina.
  • Očuvanje kulture i tradicije: Zbog važnosti koju kultura i tradicija imaju za posetioce, seoski turizam može imati značajnu ulogu u obezbeđivanju njihovog dugoročnog očuvanja.
  • Prelazak na tržišnu ekonomiju: Zbog toga što je turizam ekonomska aktivnost, on može imati važnu ulogu u olakšavanju prelaska iz bivše centralno-planske ekonomije na tržišnu ekonomiju.

 

 

2. VIZIJA SEOSKOG TURIZMA

 

Učesnici su imali zajedničku viziju seoskog turizma, koja se zasniva na sledećim osnovnim principima:

  • Alternativa masovnom tržišnom turizmu Zbog činjenice da seoski turizam privlači specijalizovanije turiste iz tržišne niše sa posebnim interesovanjima, koji su zainteresovani za kulturu i životnu sredinu, destinacije koje nude odmore u seoskom turizmu verovatno neće trpeti negativne posledice koje osećaju destinacije masovnog tržišnog turizma.
  • Održivi razvoj Seoski turizam predstavlja održivi pristup ekonomskom razvoju. Može imati važnu ulogu u prostornom razvoju privrede i u širenju koristi na nerazvijene regione.
  • Zajednička strategija planiranja – Partnerstvo privatnog i javnog sektora U težnji za razvojem seoskog turizma postoji mogućnost za iniciranje Zajedničke strategije planiranja. Ovakva inicijativa može takođe poslužiti kao katalizator partnerstva između javnog i privatnog sektora.
  • Harmonizacija standarda Seoski turizam nudi mogućnost za usaglašavanje standarda smeštaja, ponude u objektima, aktivnosti, pružanja informacija, vodičkih usluga i brige o potrošaču.
  • Ravnoteža između snaga napretka i stagnacije Prema onima koji se bave seoskim turizmom može biti primenjen princip “štapa i šargarepe”. Mogu se ponuditi podsticaji u vidu zajmova (kredita) za one koji svoje proizvode razvijaju do viših standarda. Oni koji se bave seoskim turizmom a ne uspeju da podignu svoje standarde mogu biti isključeni iz lista smeštajne ponude.
  • Uloga ključnih društvenih grupa Glavne društvene grupe imaju koristi od mogućnosti za zapošljavanje koje se stvaraju u seoskom turizmu. U to su uključene žene, mladi i invalidi.

 

 

3. STRATEGIJE

 

Uobličeni su sledeći strateški pristupi seoskom turizmu:

  • Organizacija i saradnja Zbog fragmentarne prirode turizma uopšte (a posebno seoskog turizma), postignuta je saglasnost da je dobra organizacija suštinski važna za obezbeđivanje utemeljivanja seoskog turizma i za uspešno upravljanje njime (Videti 5. Organizacija)
  • Povezivanja i mreže Preduzećima u seoskom turizmu je teško da opstanu izolovano. Zato je neophodno izgraditi veze i mreže između onih koji pružaju proizvod seoskog turizma. Na primer, blisko sarađujući, vlasnik seoskog domaćinstva i vlasnik ergele mogu ponuditi atraktivne paket aranžmane jahanja konja u prirodi.
  • Zonski pristup Zonski pristup seoskom turizmu može se smatrati strategijom koja vodi računa o prirodnim i kulturnim prednostima svake pojedine destinacije (npr. Oblast A – turizam na seoskoj farmi, Oblast B – aktivnosti na planini, Oblast C – vinske ture, itd.).
  • Grupe U početku je važno prepoznati da će, zahvaljujući ekonomiji rasta, perspektiva da se dostigne vitalnost u seoskom turizmu biti verovatno veća kroz “grupna” preduzeća seoskog turizma. Uobičajeno ovo bi značilo uključivanje korišćenja celog sela da bi se izgradila kritična masa objekata (npr. smeštaj, aktivnosti, kulturne atraktivnosti, prodavnice, informacije za posetioce). Na ovaj način se olakšava život posetiocima, dok istovremeno kompletna turistička preduzeća mogu imati koristi od kretanja potrošača od jednih ka drugima.

 

 

 

4. RAZVOJ PROIZVODA SEOSKOG TURIZMA

 

Sledeći koraci su neophodni da bi se iskoristio pun potencijal seoskog turizma i da bi se stvorili održivi proizvodi seoskog turizma:

  • Istraživanje tržišta Neophodno je da razvoj turističkog proizvoda pre bude vođen tražnjom a ne samim proizvodom. Ovo znači prepoznavanje tržišta (tj. potrošača) i, podjednako značajno, motivacije i preferencija ovih tržišta. Na osnovu ovih informacija, imajući u vidu raspoložive resurse, proizvodi seoskog turizma mogu biti razvijani u skladu sa tim.
  • Segmentacija tržišta Postojaće potreba za segmentacijom tržišta. Ovo znači prepoznavanje različitih kategorija potencijalnih posetilaca na glavnim tržištima (npr. porodice, stariji ljudi – preko 60 godina života, omladina – ispod 30 godina života, aktivni turisti, turisti sa posebnim interesovanjima). Svaka od ovih kategorija posetilaca verovatno ima različite motivacije i preferencije. Zbog toga će se za svaki od ovih segmenata zahtevati određivanje različitih proizvoda seoskog turizma i različitih iskustava.
  • Kvalitet Iznad svega ostalog, proizvodi seoskog turizma će imati potrebu da se razvijaju do najvišeg standarda kako bi se zadovoljile potrebe potošača i kako bi se podstakao njihov ponovni dolazak, što je važno za obezbeđivanje dugoročne održivosti. Obeležavanje odnosno davanje oznaka može biti korišćeno kao garancija kvaliteta.
  • Diversifikacija Turizam na selu ili agroturizam nudi seoskim domaćinstvima mogućnost da se uključe u turizam. Diversifikacija na segmente u okviru turizma na selu je moguća i poželjna ukoliko će seoska preduzeća imati koristi od čitavog niza mogućnosti koje postoje na tržištu (npr. interes za kulturni turizam, za aktivni i zdravstveni turizam).
  • Kupovina (shopping) Kupovina je važna turistička aktivnost. Lokalni proizvodi (kao što su vino, hrana, zanatski proizvodi, pletenina) mogu biti prodavani posetiocima i može se ponovo uspostaviti osobenost oblasti uz istovremeno ostvarivanje prihoda.
  • Klasifikacija – sistem gradacije Posetioci žele da imaju neki pokazatelj ili garanciju o minimalnim standardima pre nego što rezervišu smeštaj. Šeme klasifikacije/gradacije su bitan sastavni deo obezbeđivanja dostupnosti konstantnog kvaliteta proizvoda za različite cenovne kategorije.

 

 

5. ORGANIZACIJA

 

Kao što je prethodno rečeno, efikasna organizacija seoskog turizma je bitna za utemeljivanje uspešne industrije seoskog turizma. Organizacija seoskog turizma, koja bi mogla obuhvatati opštinske organizacije, pružaoce usluga smeštaja, druge pružaoce turističkih usluga i lokalnu/regionalnu upravu, mogla bi biti odgovorna za prilično veliki niz aktivnosti kao što su sledeće:

  • Određivanje vizije i strategije
  • Organizacija i održavanje sistema klasifikacije/gradacije
  • Marketing seoskog turizma u datoj oblasti
  • Pružanje usluga poslovne podrške onima koji se bave seoskim turizmom
  • Organizovanje foruma za razmenu iskustava – mreže onih koji se bave seoskim turizmom
  • Obezbeđivanje obuke – Lobiranje kod vladinih i drugih agencija
  • Finansiranje.

 

 

6. PROMOCIJA I MARKETING

 

Postoje veliki broj različitih načina kako destinacije seoskog turizma mogu predstaviti na tržištu. Postignuta je saglasnost da sledeći elementi treba da budu uključeni u marketing miks:

  • Zaštita imena (branding) Razvojem posebnog imena ili “identiteta”, destinacije seoskog turizma mogu sebi da pomognu u pozicioniranju na sve konkurentnijem tržištu. Zaštita imena takođe može pružiti dodatno obezbeđenje potencijalnim potrošačima. Pristup zasnovan na kreiranju imena može biti korišćen za podupiranje glavnih marketinških aktivnosti, ali isto tako treba da bude korišćen i u vezi sa informacijama za posetioce, označavanje i predmete u maloprodaji.
  • Organizatori putovanja Organizatori putovanja mogu biti korišćeni za promovisanje smeštajnih kapaciteta u seoskim lokalitetima. Novim učesnicima oni nude prednost poznavanja turističkog tržišta i zbog toga mogu biti predstavnici “one-stop-shop” (sve na jednom mestu) pristupa marketingu.
  • Direktan marketing – Internet Sve veći broj destinacija seoskog turizma usvaja direktan pristup marketingu svojih proizvoda. U vezi sa ovim, internet je prepoznat kao idealan instrument kojim se promovišu proizvodi seoskog turizma.
  • Kooperativni marketing Imajući u vidu visoke troškove marketinga, kombinovane sa potrebom da se potrošaču ponudi kompletna usluga smeštaja i pratećih aktivnosti, kooperativni pristup marketingu se preporučuje za seoski turizam. Ova vrsta kooperativne marketinške aktivnosti može biti vođena od strane lokalne seoske turističke organizacije u ime njenih članova.
  • • Prekogranične inicijative Lokaliteti seoskog turizma u blizini granica su dobro pozicionirani za uključivanje u prekogranične inicijative. Ovakve inicijative mogu se zasnivati na međusobnoj saradnji, zajedničkoj obuci i marketingu. Iz perspektive potrošača, ponuda seoskog turizma koja kombinuje odmor u dve različite zemlje ima značajnu privlačnost.

 

 

7. OBUKA I OBRAZOVANJE

 

Postoji saglasnost da su obuka i obrazovanje od suštinske važnosti za seoski turizam, posebno u kritičnoj početnoj fazi. Obuka i obrazovanje se zahtevaju na brojnim nivoima, kako sledi:

  • Obuka trenera Obuka je neophodna pojedincima koji su uključeni u vodeće pozicije na lokalnom nivou (npr. administracija, razvoj proizvoda, marketing). Imajući odgovarajući nivo znanja i umeća, ovi pojedinci su s druge strane dobro pozicionirani da obučavaju druge pojedince na nivou izvršilaca.
  • Obuka za pružaoce usluga u seoskom turizmu Pružaoci usluga u seoskom turizmu, ili neposredni izvršioci, zahtevaju obuku i obrazovanje u nizu oblasti koje slede:
    • Briga o potrošaču
    • Znanje stranih jezika
    • Standardizacija proizvoda
    • Razumevanje potreba partnera
    • Znanje o proizvodu – Osnove marketinga – Internet
    • Obuka zvaničnika Mnogi zvaničnici koji rade na nivou vlade ili opštine nisu svesni mogućih koristi od turizma. Programi obuke i obrazovanja takođe su neophodni i za ovu ključnu grupu.

 

 

8. INVESTICIJE I FINANSIRANJE

 

Iako je seoski turizam uglavnom aktivnost privatnog sektora i posebno malih preduzeća, na mnogim nivoima su potrebne investicije u ovu industriju kako bi se pomoglo započinjanje razvoja turizma i obezbedila isporuka kvalitetnog i ugodnog iskustva za posetioce. Pored finansijskih investicija, seoski turizam takođe zahteva značajna ulaganja u ljudske resurse u obliku vremena i energije.

 

Glavni učesnici, u smislu investicija i finansiranja, su sledeći:

  • Privatni sektor Privatnici moraju biti spremni da preuzmu određeni rizik da bi bili uključeni u turizam, a privatni sektor je onaj koji od turizma ima najviše koristi.
  • Podrška vlade – Verovatno je da privatni sektor neće ulagati u seoski turizam ukoliko nije obezbeđen više vrsta podrška od strane vlade – Tehnička pomoć – Razvoj infrastrukture (putevi, signalizacija, informacije za posetioce) – Razvoj velikih turističkih projekata na strateškim lokacijama – Davanje subvencija za otpočinjanje posla ili subvencija ili kredita za uređenje kuća – Programi poreskih podsticaja (npr. niže poreske stope u nerazvijenim područjima da bi se privukli ulagači)
  • Međunarodne agencije Međunarodne agencije, uključujući Evropsku Uniju i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), mogu pomoći u razvoju seoskog turizma kroz niz podrški, i tehničkih i finansijskih, koje ove agencije mogu dati vladama i regionalnim organima vlasti.
  • Zaštita životne sredine: Životna sredina je od suštinskog značaja za seoski turizam. Odgovarajuća zakonska regulativa, uravnotežen pristup planiranju i usvajanje pristupa zasnovanog na najboljim iskustavima iz prakse u vodjenju preduzeća seoskog turizma suštinski su u obezbeđivanju da životna sredina bude zaštićena.
  • Zakonski okvir: Ustanovljavanje zakonske regulative i odgovarajućih zakona je neophodan preduslov za uspešan seoski turizam. Neophodna je podrška i uključivanje jednog broja vladinih organa.
  • Kvalitet života: Kretanje posetilaca ka seoskim oblastima može pomoći održavanju vitalnosti postojećih usluga (npr. prodavnice itd.), čime se doprinosi ukupnom kvalitetu života u zajednici domaćina.
  • Očuvanje kulture i tradicije: Zbog važnosti koju kultura i tradicija imaju za posetioce, seoski turizam može imati značajnu ulogu u obezbeđivanju njihovog dugoročnog očuvanja.
  • Prelazak na tržišnu ekonomiju: Zbog toga što je turizam ekonomska aktivnost, on može imati važnu ulogu u olakšavanju prelaska iz bivše centralno-planske ekonomije na tržišnu ekonomiju.
cenort