Deklaracija iz Babje Gore

Međunarodni workshop za zemlje centralne i istočne evrope

turizam u planinskim oblastima

i konvencija o biološkoj raznovrsnosti

Suha Beskidska, Nacionalni park Babja Gora, Poljska, 1-5. oktobar 2002. godine

 

 

Deklaracija iz Babje Gore o održivom razvoju turizma u planinskim oblastima

 

Učesnici međunarodnog workshop-a za zemlje centralne i istočne Evrope ''Turizam u planinskim oblastima i zaštita biološkog diverziteta'', održanog u Suhi Beskidskoj, Rezervat biosfere Nacionalni park ''Babja Gora'', Poljska, od 1-5. oktobra 2002. godine, iz sledećih zemalja: Hrvatske, Češke, Nemačke, Mađarske, Poljske, Srbije, Slovačke, Ukrajine, podržanog od strane UNEP-a i UNESCO-a,

 

Uvažavajući Rezolucije Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija kojima se 2002. godina proglašava Međunarodnom godinom planina (A/RES/53/24) i Međunarodnom godinom ekoturizma (A/RES/53/200), čime se privlači pažnja svetske zajednice na potrebu za razvojem održivog turizma u planinskim oblastima;

 

Imajući na umu Deklaraciju iz Kvebeka o ekoturizmu, kao rezultat Svetskog samita o ekoturizmu održanog u Kvebek Sitiju marta 2002. godine, i plan za njeno sprovođenje, usvojen na Svetskom samitu o održivom razvoju održanom u Johanesburgu septembra 2002. godine;

 

Imajući u vidu Smernice za aktivnosti koje se odnose na održivi razvoj turizma u osetljivim kopnenim, morskim i priobalnim i planinskim ekosistemima, pripremljene na Workshop-u o biološkom diverzitetu i turizmu, održanom u Santo Domingu juna 2001. godine, pod okriljem Konvencije o biološkom diverzitetu;

 

Pozdravljajući razvoj okvirne Konvencije o zaštiti i održivom upravljanju u oblasti Karpata, koja proširuje održivi razvoj planina i njihovu zaštitu unapređujući održivi turizam na regionalnoj osnovi i donoseći korist lokalnoj zajednici;

 

Priznajući da planine imaju jedinstvenu vrednost i posebne karakteristike koje obuhvataju snažno promenljivu dinamiku Zemlje, planinska staništa i klimu, zapise o istoriji Zemlje, područja rečnih razvođa bitna za regione koji se nalaze nizvodno, visoku edemičnost biljnog i životinjskog sveta, područja pod planinskim biljnim vrstama, fantastične pejzaže, vrednost baštine, koja uključuje inspirativno, duhovno i sakralno, i izolovane planinske zajednice, kako je navedeno u Agendi 21, poglavlje 13;

 

Uzimajući u obzir rastući interes ljudi za putovanja u oblasti prirode u planinskim regionima, koji su druga po veličini turistička destinacija u celom svetu;

 

Tvrdeći da je dobro upravljanje od strane organa vlasti u okviru svake zemlje i na međunarodnom nivou suštinsko za održivi razvoj turizma. Osnove za održivi razvoj turizma u okviru jedne zemlje jesu dobre environmentalne, socijalne i ekonomske politike, demokratske institucije koje odgovaraju potrebama ljudi, vladavina zakona, antikorupcijske mere, ravnopravnost polova i obezbeđivanje okruženja za investicije;

 

Svesni činjenice da napori da se zaštite i održavaju planinski prirodni resursi i da se njima upravlja na održiv način ne mogu biti sprovedeni pojedinačnim naporima zemalja i da se zahteva regionalna saradnja;

 

Naglašavajući da su izgradnja sposobnosti i institucionalno jačanje, kao i posebne aktivnosti u oblasti obrazovanja, učešća javnosti i podizanja svesnosti o životnoj sredini, suštinski zahtevi za održivi razvoj turizma;

 

Uzimajući u obzir Deklaraciju o turizmu i biodiverzitetu usvojenu u Berlinu 1997. godine i formulacije sledećih deklaracija o održivom razvoju planina: Deklaracije o životnoj sredini i održivom razvoju u Karpatima i Dunavskoj regiji iz 2001. godine, Deklaracije iz Tokija o Međunarodnoj godini planina 2002, Kinabalu deklaracije o održivom razvoju planina iz 2002. godine;

 

Složili smo se da sledeće preporuke budu srž strategije koja se sastoji iz dva dela: ''Preporuke za primenu održivog turizma u zemljama Centralne i istočne Evrope'' i ''Preporuke za korišćenje “Nacrta smernica Konvencije o biološkom diverzitetu za aktivnosti u vezi sa održivim razvojem turizma u osetljivim kopnenim, morskim i priobalnim ekosistemima i staništima od najvećeg značaja za biološki diverzitet u zaštićenim oblastima, uključujući osetljive obalne i planinske ekosisteme”, kako bismo se suočili sa izazovima koji stoje pred planinskim ekosistemima i planinskim zajednicama u centralnoj i istočnoj Evropi.
 

 

Preporuke za primenu održivog turizma
u zemljama centralne i istočne Evrope (CEE)

 

 

Opšte:

  1. Sprovođenje održivog turizma treba da se zasniva na dugoročnim strategijama.
  2. Postoji potreba za izgradnjom sposobnosti svih učesnika, posebno organa vlasti, na svim horizontalnim i vertikalnim nivoima.
  3. Lokalni ogledni projekti treba da dobiju podršku na odgovarajućem lokalnom, nacionalnom i/ili međunarodnom nivou.
  4. Što se tiče distribucije informacija, treba da postoji razmena informacija na svim horizontalnim i vertikalnim nivoima.
  5. Da bi se dostigao održivi turizam, bitno je razviti i koristiti pokazatelje, uspostaviti sisteme nadgledanja i unaprediti istraživanje o kapacitetu izdržljivosti.
  6. Naučnici/stručnjaci treba da pruže tehničku podršku za lokalno istraživanje i nadgledanje, a takođe treba podržati i unapređivati studije izvodljivosti.
  7. Eksterni troškovi turističkih aktivnosti treba da budu internalizovani kroz turističke cene na lokalnom nivou, što se zasniva na regionalnim sporazumima o saradnji.
  8. Treba da budu podstaknute, između ostalog, efikasne sinergije između Konvencije o biološkom diverzitetu i drugih multilateralnih sporazuma o životnoj sredini, kroz razvoj zajedničkih planova i programa, imajući u vidu njihova odgovarajuća ovlašćenja, a u vezi sa zajedničkim odgovornostima i interesima.
  9. U programe i politike treba uključiti Konvenciju o biološkom diverzitetu i njene odredbe, uključujući aktivne nastavke njenih radnih programa i odluka učinjene kroz nacionalne akcione programe, posebno u ekonomskom sektoru svake od zemalja, uključujući inicijative koje unapređuju održivu upotrebu biološkog diverziteta i njihovu integraciju u odgovarajuće međusektorske strategije, programe i politike treba da bude ojačana.
  10. Treba ojačati zaštitu i održivo korišćenje biodiverziteta, promociju i podršku inicijativama koje se odnose na ključne oblasti i na druge oblasti bitne za očuvanje biodiverziteta i promovisanje razvoja nacionalnih i regionalnih ekoloških mreža i koridora.
  11. Turističke i razvojne aktivnosti treba da poštuju ekološke karakteristike i kapacitet lokalne životne sredine u kojoj se odvijaju i treba da budu zabranjene i sprečene u ekološki osetljivim oblastima.

 

 

Lokalni nivo:

  1. Potrebna je snažna podrška da se u ponudu koja se pruža turistima uključe lokalna roba i usluge.
  2. Prihodi ostvareni funkcionisanjem finansijskih mehanizama (npr. prihodi od ulaznica) treba da budu ponovo uloženi u razvoj održivog turizma na istom lokalnom nivou.

 

 

Lokalni i nacionalni nivo:

  1. Za uključivanje svih učesnika (posebno preduzeća, nevladinih organizacija i javnog sektora) bitno je (a) ustanoviti partnerstva, na primer putem okruglih stolova, sporazuma, upravnih/koordinativnih odbora, uz posebno obraćanje pažnje na prekograničnu saradnju i (b) integrisati lokalno znanje, baštinu i vrednosti u sve razvojne inicijative.
  2. Za podizanje javne svesnosti na nacionalnom i lokalnom nivou neophodno je sprovoditi kampanje za podizanje svesnosti i uspostaviti informativne centre.
  3. Na nacionalnom i lokalnom nivou treba povećati edukaciju, posebno o ekoturizmu i zaštiti biodiverziteta.
  4. Nacionalne smernice (principi, standardi, itd) i finansijska podrška treba da budu raspoloživi kako bi se razvila i održavala ekološki zdrava infrastruktura (npr. staze, upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, izgradnja kuća itd.).
  5. Treba obezbediti društveno-ekonomske inicijative da bi se podržale investicije i aktivnosti u oblasti održivog turizma.
  6. Treba razraditi nacionalne i lokalne etičke kodekse (zasnovane na Opštem etičkom kodeksu u turizmu).
  7. Principe održivosti treba uključiti u planiranje i uobličavanje saobraćajnih sistema i ohrabriti organizatore putovanja i same putnike da izaberu manje zagađujuće oblike prevoza.
  8. Treba unaprediti saradnju između inicijativnih organizatora putovanja, receptivnih organizatora putovanja, drugih pružalaca usluga i nevladinih organizacija u destinaciji da bi se bolje obrazovali turisti i da bi se uticalo na njihovo ponašanje u destinaciji.

 

 

Nacionalni nivo:

  1. U cilju podrške dobrim iskustvima održivog turizma na lokalnom nivou treba razvijati sisteme certifikacije, davanje oznaka i takmičenja.
  2. Treba razviti i jačati pravni okvir u cilju efikasnog upravljanja održivim turizmom i obezbeđivanje održavanja biodiverziteta.
  3. Baza podataka o finansijskim resursima za održivi turizam treba da postoji na nacionalnom nivou i treba da bude dostupna javnosti.
  4. Organi vlade treba da uspostave posebne sisteme finansiranja kako bi se podržao održivi turizam.

 

 

Međunarodni nivo:

  1. U okviru međunarodnih regulativa treba da se uspostave načini i sredstva da bi se podržala lokalna proizvodnja roba i usluga, kao što su poljoprivredni proizvodi, kako bi se očuvali tradicionalni načini upotrebe zemljišta i unapredilo ekonomsko stanje lokalnih zajednica.
  2. Smernice CBD-a u vezi sa turizmom treba da budu opšte prihvaćene na međunarodnom nivou.
  3. Na međunarodnom nivou treba da se odvija lobiranje za posebne fondove koji treba da bude korišćeni za primenu koncepta održivog turizma.

 

 

 

Preporuke

za upotrebu Smernica CBD-a (Konvencije o biološkom diverzitetu) u vezi sa turizmom u zemljama Centralne i istočne Evrope (CEE)

 

 

Opšta zapažanja:

  1. Bitno je shvatiti da kvalitet života na Zemlji zavisi od biološke kao i od društvene i kulturne raznovrsnosti. Zbog toga, vizije i glavni pravci ljudskih aktivnosti kao i mere vrednosti treba da poštuju činjenicu da ne postoje šanse za opstanak bez biodiverziteta.
  2. Nepovoljna ekonomska situacija u nekim planinskim zemljama CEE (npr. visoka stopa nezaposlenosti, siromaštvo) usmerava ka donošenju odluka u pravcu neodrživog razvoja turizma, koji više obećava u smislu bržeg sticanja finansijskih koristi.
  3. Nedostaje razumevanje i znanje o pojmu održivosti i zbog toga javna svesnost o potrebi za održivim razvojem nije razvijena u odgovarajućoj meri.
  4. Korupcija i nizak nivo pravne prinude spadaju među glavne prepreke efikasnom sprovođenju održivog razvoja u zemljama CEE.
  5. Uprkos nekim preprekama, Smernice se smatraju primenljivim instrumentom za razvoj održivog turizma u zemljama CEE i one su primenljive u svakodnevnom radu turističkog menadžmenta.

 

 

Stav o Smernicama CBD u vezi sa turizmom:

  1. Naslov Smernica CBD-a treba da bude kraći i razumljiviji.
  2. Treba uvesti pilot projekte kako bi se stekla praktična znanja kao i povratne informacije o korišćenju Smernica CBD-a.
  3. Tumačenje Smernica CBD-a na nacionalnom nivou treba da bude jedan od prvih koraka za njihovo sprovođenje, i to tako da budu zastupljene nacionalne, regionalne i lokalne specifičnosti.
  4. Treba obezbediti glosarijum i definicije termina korišćenih u opštim Smernicama.

 

Kreiranje politike:

  1. Civilno društvo treba da bude motivisano da postane aktivnije u podsticanju efikasnog kreiranja politike u pravcu održivog razvoja turizma.
  2. Treba da bude obezbeđena veća uključenost žena u organe koji donose odluke.
  3. Svaka zemlja treba da razvije nacionalnu strategiju i akcioni plan za turizam, koji treba da obuhvate upravljački okvir i vremenski okvir za primenu Smernica.
  4. Politike treba da budu prilagođavane uzimajući u obzir rezultate procene uticaja, uključujući procenu potencijalnih rizika.

 

 

Javna svesnost, obrazovanje i komunikacija:

  1. Strukture komunikacije javnosti i organa koji donose odluke treba da budu poboljšane.
  2. Treba ojačati lobi za primenu Smernica CBD-a.
  3. Treba povećati svesnost o Smernicama CBD-a u sektoru turizma i među drugim učesnicima.
  4. Treba podržati razmenu informacija između zemalja CEE.
  5. Zaposleni u organima administracije treba da budu obrazovani za zaštitu prirode i održivi turizam, sa posebnim naglaskom na Smernicama, kako bi se ubrzao proces razumevanja.
  6. Treba unaprediti (na raznim nivoima) svesnost o dostupnosti rezultata Procene uticaja na životnu sredinu (Environmental Impact Assessment – EIA) i njihov pravno obavezujući status.

 

 

Međunarodni nivo:

  1. Međunarodne organizacije, posebno finansijske organizacije, treba da budu informisane o konceptu Smernica CBD-a, na primer od strane COP-a (Konferencije potpisnika Konvencije o biološkom diverzitetu).
  2. Međunarodne organizacije treba da pruže tehničku i finansijsku pomoć za primenu Smernica CBD-a.
  3. Međunarodne organizacije treba da obrate posebnu pažnju na Smernice CBD-a prilikom pripreme, odobravanja i finansiranja razvojnih projekata u turizmu.

 

Preporučujemo da narodi i vlade zemalja centralne i istočne Evrope, putem lokalne, nacionalne i međunarodne koordinacije i saradnje, razmotre načine i sredstva da se sprovedu aktivnosti sadržane u ovoj Deklaraciji, kako bi se dostigao održivi razvoj turizma na planinama i povećalo blagostanje planinskih zajednica.

 

cenort