Povelja o održivom turizmu

Mi, učesnici Svetske konferencije o održivom turizmu, okupljeni u Lanzarotu, Kanarska ostrva, Španija, 27- 28. aprila 1995. godine,

 

Svesni da turizam, kao svetski fenomen, ima dodira sa najvišim i najdubljim težnjama svih ljudi i da je, takođe, važan činilac društveno- ekonomskog i političkog razvoja u mnogim zemljama,

 

Uvažavajući ambivalentnu prirodu turizma, jer on može pozitivno doprineti društveno-ekonomskom i kulturnom napretku, dok u isto vreme može dovesti do degradacije okruženja i gubitka lokalnog identiteta, te mu zbog toga treba prići globalnom metodologijom,

 

Svesni da su resursi na kojima se zasniva turizam osetljivi i da postoji rastuća težnja za poboljšanjem kvaliteta okruženja,

 

Uvažavajući da turizam pruža priliku za putovanje i upoznavanje sa drugim kulturama i da razvoj turizma može pomoći u uspostavljanju čvršćih veza i mira između naroda, stvarajući svest koja poštuje raznolikost kultura i načina života,

 

Pozivajući se na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, i na različite deklaracije Ujedinjenih nacija i regionalne sporazume o turizmu, okruženju, očuvanju kulturnog nasleđa i o održivom razvoju,

 

Vođeni principima izloženim u Deklaraciji iz Rija o okruženju i razvoju i preporukama koje proističu iz Agende 21,

 

Pozivajući se na prethodne deklaracije o turizmu, kao što je Deklaracija iz Manile o svetskom turizmu, Deklaracija iz Haga i Povelju prava u turizmu i Kodeks u turizmu,

 

Uvažavajući potrebu za razvojem turizma koji zadovoljava ekonomska očekivanja i zahteve okruženja, uz poštovanje ne samo društvene i prostorne strukture destinacija, već takođe i lokalnog stanovništva,

Smatrajući prioritetom očuvanje i jačanje ljudskog dostojanstva lokalnih zajednica i turista,

 

Svesni potrebe za uspostavljanjem efikasnog saveza između glavnih učesnika u oblasti turizma kako bi se ostvarila nada o turizmu odgovornijem prema našem zajedničkom nasleđu,

 

APELUJEMO na međunarodnu zajednicu, a posebno URGIRAMO da vlade, drugi državni organi, donosioci odluka i profesionalci u oblasti turizma, državna i privatna udruženja i institucije čije se aktivnosti odnose na turizam, kao i sami turisti, prihvate principe i ciljeve Deklaracije koji slede:

  1. Razvoj turizma će se zasnivati na kriterijumu održivosti, što znači da on mora biti dugoročno ekološki podnošljiv ali i ekonomski vitalan i etički i društveno pravičan za lokalne zajednice. Održivi razvoj je vođeni proces koji predviđa globalno upravljanje resursima tako da se obezbedi njihova vitalnost, što omogućava da bude očuvano naše prirodno i kulturno bogatstvo, uključujući i zaštićene oblasti. Kao moćan instrument razvoja, turizam može i treba da aktivno učestvuje u strategiji održivog razvoja. Uslov za ispravno upravljanje turizmom jeste da održivost resursa od kojih on zavisi mora biti garantovana.
  2. Turizam treba da doprinese održivom razvoju i da bude integrisan u prirodno, kulturno i ljudsko okruženje; on mora poštovati osetljive balanse koji su karakteristika mnogih turističkih destinacija, naročito malih ostrva i ekološki osetljivih područja. Turizam treba da obezbedi prihvatljivu evoluciju u vezi sa svojim delovanjem na prirodne resurse, biodiverzitet i mogućnost asimilacije svih uticaja ili otpadaka koje sam proizvodi.
  3. Turizam mora voditi računa o svom dejstvu na kulturno nasleđe i elemente tradicije, aktivnosti i dinamiku svake lokalne zajednice. Uvažavanje ovih lokalnih činilaca i podrška identitetu, kulturi i interesima lokalne zajednice mora uvek igrati centralnu ulogu u formulisanju strategija turizma, naročito u zemljama u razvoju.
  4. Aktivan doprinos turizma održivom razvoju neophodno pretpostavlja solidarnost, uzajamno poštovanje i učešće svih aktera, i državnih i privatnih, uključenih u ovaj proces, i mora biti zasnovan na efikasnim mehanizmima saradnje na svim nivoima: lokalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom.
  5. Očuvanje, zaštita i uvažavanje vrednosti prirodnog i kulturnog nasleđa predstavljaju prioritetnu oblast saradnje. Iz ovog pristupa proističe da svi koji su odgovorni moraju preuzeti na sebe istinski izazov kulturnih, tehnoloških i profesionalnih inovacija i moraju, takođe, uložiti ogroman napor da stvore i primene integrisane instrumente planiranja i upravljanja.
  6. Kriterijumi kvaliteta vezani kako za očuvanje turističke destinacije, tako i za mogućnost zadovoljenja turista, definisani u saradnji sa lokalnim zajednicama i saglasni sa principima održivog razvoja, treba da predstavljaju prioritetne ciljeve u formulisanju strategija i projekata u turizmu.
  7. Da bi učestvovao u održivom razvoju, turizam se mora zasnivati na raznolikosti mogućnosti koje nudi lokalna ekonomija. On treba da bude potpuno integrisan i da pozitivno doprinosi lokalnom privrednom razvoju.
  8. Sve opcije razvoja turizma moraju efikasno služiti poboljšanju kvaliteta života svih ljudi i moraju uticati na društveni i kulturni napredak svake destinacije.
  9. Vlade i nadležni organi, uz učešće nevladinih organizacija i lokalnih zajednica, preduzeće aktivnosti u cilju integrisanja planiranja u turizmu kao doprinosa održivom razvoju.
  10. Uz uvažavanje ekonomske i društvene kohezije među narodima sveta, kao fundamentalnog principa održivog razvoja, potrebno je bez odlaganja promovisati mere koje dozvoljavaju pravičniju raspodelu koristi i troškova turizma. Ovo podrazumeva promenu obrazaca potrošnje i uvođenje metoda obrazovanja cena koji podrazumevaju uključivanje troškova okruženja. Vlade i multilateralne organizacije treba da smatraju prioritetom i ojačaju direktnu i indirektnu pomoć projektima u turizmu koji doprinose kvalitetu životne sredine. U ovom kontekstu, neophodno je temeljno istražiti primenu međunarodno usaglašenih ekonomskih, pravnih i fiskalnih instrumenata da bi se osigurala održiva upotreba resursa u turizmu.
  11. Poseban prioritet biće dat, u oblasti tehničke saradnje i finansijske pomoći za održivi razvoj turizma, ekološki i kulturno osetljivim prostorima, sada i u budućnosti. Slično ovome, poseban tretman treba da bude dat zonama koje su bile degradirane primenom turističkih modela koji su zastareli ili imaju znatan negativan uticaj.
  12. Unapređenje alternativnih oblika turizma koji su kompatibilni sa principima održivog razvoja, uz podršku unošenju raznolikosti, predstavlja garanciju stabilnosti u srednjoročnom i dugoročnom razdoblju. U vezi sa ovim, postoji potreba, naročito za mnoga mala ostrva i ekološki osetljiva područja, da aktivno sprovode i jačaju regionalnu saradnju.
  13. Vlade, privreda, organi vlasti i nevladine organizacije vezane za turizam treba da učestvuju u unapređenju i stvaranju otvorenih poslovnih veza za istraživanje, širenje informacija i transfer odgovarajućeg znanja o turizmu i ekološki održivim tehnologijama u turizmu.
  14. Ustanovljenje politike održivog turizma neophodno zahteva podršku i promociju ekološki kompatibilnih sistema upravljanja u turizmu, studija izvodljivosti za transformaciju ovog sektora, kao i uvođenje probnih projekata i razvoj međunarodnih programa saradnje.
  15. Turistička privreda, zajedno sa organima i nevladinim organizacijama, čije su aktivnosti vezane za turizam, stvoriće specifične okvire za pozitivne i preventivne akcije u cilju obezbeđivanja održivog razvoja turizma i ustanoviti programe podrške za uvođenje ovakve prakse. Oni će nadgledati dostignuća, izveštavati o rezultatima i razmenjivati iskustva.
  16. Posebnu pažnju treba posvetiti ulozi i ekološkim posledicama saobraćaja u okviru turizma i razvoju ekonomskih instrumenata stvorenih radi smanjenja upotrebe neobnovljivih vidova energije i podrške recikliranju i minimizaciji otpada u turističkim centrima.
  17. Usvajanje i uvođenje propisa o upravljanju pogodnom za održivost, od strane glavnih učesnika uključenih u turizam, naročito privrede, fundamentalni su ukoliko turizam treba da bude održiv. Takvi propisi mogu biti efikasni instrumenti za razvoj odgovornih turističkih aktivnosti.
  18. Treba primeniti sve neophodne mere u cilju informisanja i podizanja svesnosti svih strana uključenih u turističku privredu, na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, u skladu sa sadržajem i ciljevima Konferencije iz Lanzarota.

 

 

ZAVRŠNA REZOLUCIJA

 

Svetska Konferencija o održivom turizmu smatra neophodnim javno saopštavanje sledećih stavova:
 

  1. Konferencija preporučuje državama i regionalnim vladama da odmah donesu planove akcije za primenu održivog razvoja u turizmu, u saglasnosti sa principima postavljenim u ovoj Povelji.
  2. Konferencija je saglasna da se Povelja o održivom turizmu uputi Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi podnošenja Generalnoj skupštini, kako bi je mogla preuzeti tela i agencije iz sistema Ujedinjenih nacija, kao i međunarodne organizacije koje imaju sporazume o saradnji sa Ujedinjenim nacijama.
     
cenort